Књажевско српски театар

Један од најпознатијих и најомиљенијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи члан ансамбла Књажевско-српског театра Братислав Славковић Кеша, преминуо је 2. јула у 76. години живота у Крагујевцу, након краће болести.

Братислав Славковић Кеша припадао је плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен је 6. децембра 1945. године у Крагујевцу. У младости се успешно бавио спортом и играо за подмладак ФК "Радничког". Професионалну глумачку каријеру започео је 1970. године у Црногорском народном позоришту у Подгорици. Године 1974. враћа се у Крагујевац и остаје веран матичној кући и након одласка у пензију.

Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару за које је добио бројне награде и признања. Памте се његове улоге на овој сцени: Методије у представи "Црнила", Перела у "Човек, животиња и врлина", Манојло у "Чуду у Шаргану", Никита у "Камену за под главу", Милисав у "Сумњивом лицу", Циганин Тасин у "Ослобођењу Скопља", Копривец у "Краљу Бетајнове", Идриз у "Омеру и Мерими", Бранилац Фечукович у "Браћи Карамазовима", Били Питон у "Маратонцима", Смук и "Ивковој слави", Лорд Фокур Баберли у "Чарлијевој тетки", Радак у "Станоју Главашу", Марко Пекар у "Сабирном центру", Ђура у "Балканском шпијуну", Јегор Тимофејич у "Самоубици", Кочкарјов у "Женидби", Михајловић у "Шовинистичкој фарси", Цибра у "Тетовираним душама", Нинко Белотић у представи "Свети Георгије убива аждаху", Чапајев у "Ружењу народа", Министар у "Протекцији", Кузман у "Голубњачи", Капетан Бордир у "Краљу Ибију"... Последња премијерна улога у Књажевско-српском театру био је Серебрјаков у Чеховљевом "Ујка Вањи" 2017. године. Последњу позоришну улогу остварио је у представи "Ивкова слава у Призрену" у копродукцији Народног позоришта из Ниша и Српске драме Народног позоришта из Приштине 2019. године.

Добитник је Прстена са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству 2018. године. Између осталих, добио је и Награду Културно-просветне заједнице Града Крагујевца за глумачка остварења за 1985. годину, те Печат града Бање Луке за улогу Чапајева у представи "Ружење народа у два дела" на Театар-фесту "Петар Кочић".

Играо је у свим медијима, на радију, филму, телевизији. На филму је дебитовао 1979. у "Жестоким годинама" Живка Ристића, а све до пандемије активно је снимао за домаћу телевизијску и серијску продукцију. Остварио је улоге у серијама "Срећни људи", "Село гори, а баба се чешља", "Мој рођак са села", "Равна Гора", "Убице мог оца", "Синђелићи", "Ургентни центар" и др.

Сахрана ће се одржати 5. јула у 13 часова на Варошком гробљу у Крагујевцу.
Комеморација је у среду, 7. јула у Књажевско-српском театру.

joakimvujic.com

Један од најпознатијих и најомиљенијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи члан ансамбла Књажевско-српског театра Братислав Славковић Кеша, преминуо је 2. јула у 76. години живота у Крагујевцу. 

Глумица Славица Радуловић, дугогодишња чланица ансамбла Књажевско-српског театра, преминула је 24. априла у 57. години у Новом Саду.Рођена je 6. августа 1964. године у Куману код Новог...

[[ This is a content summary only. Visit my website for full links, other content, and more! ]]

  Један од најпознатијих и најомиљенијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи члан ансамбла Књажевско-српског театра Братислав Славковић Кеша, преминуо је 2. јула у 76. години живота... [[...

[[ This is a content summary only. Visit my website for full links, other content, and more! ]]

Рођена 1994. године у Крагујевцу где је завршила гимназију и основну музичку школу, смер клавир. Студирала је шпански језик и хиспанске књижевости на Филолошко-уметниcчком факултету у Крагујевцу. Поред тога говори и енглески и немачки језик. Дипломирала је глуму на Академији уметности у Новом Саду 2019. године у класи професора Бориса Исаковића. Уписује мастер студије на истој Академији у класи професора Леона Лучева и Ермина Брава.

joakimvujic.com

Јасмина Димитријевић и Драгослав Танасковић Трнда

Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac, Serbia, was founded in 1835. Knjaževsko-srpski teatar est la plus ancienne de Théâtre basée à la Ville de Kragujevac, Serbie, a été fondée en 1835. Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater mit dem Sitz in der Stadt Kragujevac, Serbien, gegründet 1835. Knjaževsko-srpski teatar è il più antico Teatro Serbo con sede a Città di Kragujevac, Serbia, è stata fondata nel 1835. Княжеско-сербский театр - старейший сербский театр, oснован в городе Крагуевац, в 1835 году. Knjaževsko-srpski teatar es el teatro servio más viejo fue fundado adentro 1835. Se basa adentro Kragujevac, la cuarta ciudad más grande de Serbia. Knjaževsko-Srpski teatar είναι το παλαιότερο σερβικό θέατρο ιδρύθηκε μέσα 1835. Είναι βασισμενός μέσα Kragujevac, η τέταρτη μεγαλύτερη πόλη Σερβία. Knjaževsko-srpski teatar 是最旧的塞尔维亚人剧院 它根据 Kragujevac第四大城市 塞尔维亚. 剧院被创办了 1835 由 Miloš Obrenović, 塞尔维亚的王子. 在时候, 当剧院被创办了, 市Kragujevac 首先是现代独立的资本 塞尔维亚. [نجفسكو-سربسكي] [تتر] القديمة ساحة. هو أسّست داخل [كرغجفك], المدينة رابعة كبيرة من صربيا. أسّست الساحة كان داخل 1835 ب [ميلو] [أبرنوفي], أمير صربيا. في الوقت عندما أسّست ساحة كان, مدينة [كرغجفك] كان أولى رأس مال من عضو مستقلّ حديثة صربيا.

Књажевско-српски театар

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac, Serbia, was founded in 1835. Knjaževsko-srpski teatar est la plus ancienne de Théâtre basée à la Ville de Kragujevac, Serbie, a été fondée en...

strujajoe.typepad.com

www.webrss.com

Представа Књажевско-српског театра Бриши од своје жене биће по први пут изведена на сцени Јоаким Вујић са симултаним преводом на знаковни језик како би глуви и наглуви гледаоци пратили представу равноправно са осталом публиком и уживали у њеном извођењу.

Комедија Бриши од своје жене која је настала по тексту Реја Кунија у режији Ферида Карајице биће изведена у уторак 15. јуна са почетком у 20 часова.

.joakimvujic.com

Књажевско-српски театар posted a photo:

Н. В. Гогољ

Директори  Књажевско-српског театра  и Агенције за менаџмент Proman Consulting из Крагујевца, Младен  Кнежевић и Страхиња Тирнанић потписали Споразум о стручној и пословно-техничкој сарадњи. 

Књажевско-српски театар posted a photo:

joakimvujic.com

У четвртак, 27. маја 2021. године у 19 часова ансамбл Књажевско српског театра премијерно ће извести представу Н. В. Гогоља Ревизор у режији Јане Маричић. 

Књажевско-српски театар posted a photo:

Ревизор
НИКОЛАЈ ВАСИЉЕВИЧ ГОГОЉ

У четвртак, 27. маја 2021. године у 19 часова ансамбл Књажевско српског театра премијерно ће извести представу Н. В. Гогоља Ревизор у режији Јане Маричић.
У представи играју: Милош Крстовић, Јасмина Димитријевић, Марија Ракочевић, Саша Пилиповић, Душан Станикић, Иван Видосављевић, Ненад Вулевић, Сања Матејић, Мина Стојковић, Никола Милојевић, Чедомир Штајн, Младен Кнежевић, Катарина Јанковић, Богдан Милојевић и Аврам Цветковић.
Сценографију потписују Јана Маричић и Ана Колбианова, костим Јелена Јањатовић, музику Драгослав Танасковић, дизајн светла Радомир Стаменковић, власуљарске радове Дубравка Бушатлија и Јовица Ристић.

„У времену карантина, дистанце, сурових и изненадних смрти, једина изолација која подупире човеково бледо осећање смисла, јесте она у којој се креира, па још и у заједништву. Три и по месеца је трајао процес рада на овој представи, са повременим прекидима и непрестаном стрепњом. Но, _бити близу_ , свакодневно, са петнаест глумаца и скоро још толико сарадника, утеха је какву само театар може да пружи. Из пробе у пробу (јер наши дани и време уопште се мере пробама) стварност је постајала све мања, као далеки свет који измиче пред стварањем новог. Тај „нови свет” је свет Совјетског Савеза с почетка осамдесетих година двадесетог века, у којем ауторитарност и бирократија иду руку под руку тако чврсто, чвршће од сваке цигле оног зида који ће пасти коју годину касније. Зато и данас бирократски апарат почива на страху, а испољава се кроз корупцију, баш како је својствено људима одувек, па и у време Царске Русије. Смешно је колико и горко, то што је човек увек исти.
А можда је баш то доказ да је вечан, да ће све друго проћи, па тако и ова пошаст напољу. Хвала свима којима је позориште више од „затвореног простора” и који се, седећи у публици у сали не плаше ничега сем, евентуално, истине.“
Јана Маричић

„Гогољ један од најутицајнијих писаца XIX века, по рођењу Украјинац, родоначелник је природне школе руског литерарног реализма. У својим делима показивао је подједнако разумевање и поштовање за људе, историју, менталитет и културу Царске Русије. У његовим делима присутан је национални романтизам као и верски мистицизам, који претходе реализму. Писао је романе, приповетке и комаде.
Комад РЕВИЗОР доноси романтични сензибилитет, као и напетост надреализма и гротеске. Инспирисан украјинском културом, исмејавајући бирократију у коју као да се заплео сам ђаво, он доноси духовиту и јединствену причу.“
Марија Солдатовић, драматург

Репризна извођења представе „Ревизор“ су 29. маја, 1. и 10 јуна 2021. године.

https://www.joakimvujic.com

ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ’ САД ОД СРЕЋЕ
Четвртак, 6. мај 19.00 часова 
12. Јоакимови дани

НА ДРИНИ ЋУПРИЈА
Субота, 8. мај 19.00 часова
12. Јоакимови дани

ЗА САДА ЈЕ СВЕ ОК
Уторак, 11. мај 19.00 часова
12. Јоакимови дани

ЖЕНИДБА И УДАДБА
Четвртак, 13. мај 19.00 часова
12. Јоакимови дани

ХЕРОЈ НАЦИЈЕ, премијера
Субота, 15. мај 19.00 часова
12. Јоакимови дани

ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ’ САД ОД СРЕЋЕ
Уторак, 18. мај 19.00 часова 

ГЕНЕРАЛИ ИЛИ СРОДСТВО ПО ОРУЖЈУ
Четвртак, 20. мај 19.00 часова

РЕВИЗОР, премијера
Четвртак, 27. мај 19.00 часова

РЕВИЗОР, реприза
Субота, 29. мај 19.00 часова

У четвртак, 27. маја 2021. године у 19 часова ансамбл Књажевско српског театра премијерно ће извести представу Н. В. Гогоља Ревизор у режији Јане Маричић.
У представи играју: Милош Крстовић, Јасмина Димитријевић, Марија Ракочевић, Саша Пилиповић, Душан Станикић, Иван Видосављевић, Ненад Вулевић, Сања Матејић, Мина Стојковић, Никола Милојевић, Чедомир Штајн, Младен Кнежевић, Катарина Јанковић, Богдан Милојевић и Аврам Цветковић.
Сценографију потписују Јана Маричић и Ана Колбианова, костим Јелена Јањатовић, музику Драгослав Танасковић, дизајн светла Радомир Стаменковић, власуљарске радове Дубравка Бушатлија и Јовица Ристић.

„У времену карантина, дистанце, сурових и изненадних смрти, једина изолација која подупире човеково бледо осећање смисла, јесте она у којој се креира, па још и у заједништву. Три и по месеца је трајао процес рада на овој представи, са повременим прекидима и непрестаном стрепњом. Но, _бити близу_ , свакодневно, са петнаест глумаца и скоро још толико сарадника, утеха је какву само театар може да пружи. Из пробе у пробу (јер наши дани и време уопште се мере пробама) стварност је постајала све мања, као далеки свет који измиче пред стварањем новог. Тај „нови свет” је свет Совјетског Савеза с почетка осамдесетих година двадесетог века, у којем ауторитарност и бирократија иду руку под руку тако чврсто, чвршће од сваке цигле оног зида који ће пасти коју годину касније. Зато и данас бирократски апарат почива на страху, а испољава се кроз корупцију, баш како је својствено људима одувек, па и у време Царске Русије. Смешно је колико и горко, то што је човек увек исти.
А можда је баш то доказ да је вечан, да ће све друго проћи, па тако и ова пошаст напољу. Хвала свима којима је позориште више од „затвореног простора” и који се, седећи у публици у сали не плаше ничега сем, евентуално, истине.“
Јана Маричић

„Гогољ један од најутицајнијих писаца XIX века, по рођењу Украјинац, родоначелник је природне школе руског литерарног реализма. У својим делима показивао је подједнако разумевање и поштовање за људе, историју, менталитет и културу Царске Русије. У његовим делима присутан је национални романтизам као и верски мистицизам, који претходе реализму. Писао је романе, приповетке и комаде.
Комад РЕВИЗОР доноси романтични сензибилитет, као и напетост надреализма и гротеске. Инспирисан украјинском културом, исмејавајући бирократију у коју као да се заплео сам ђаво, он доноси духовиту и јединствену причу.“
Марија Солдатовић, драматург

Репризна извођења представе „Ревизор“ су 29. маја, 1. и 10 јуна 2021. године.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

У четвртак, 27. маја 2021. године у 19 часова ансамбл Књажевско српског театра премијерно ће извести представу Н. В. Гогоља Ревизор у режији Јане Маричић.
У представи играју: Милош Крстовић, Јасмина Димитријевић, Марија Ракочевић, Саша Пилиповић, Душан Станикић, Иван Видосављевић, Ненад Вулевић, Сања Матејић, Мина Стојковић, Никола Милојевић, Чедомир Штајн, Младен Кнежевић, Катарина Јанковић, Богдан Милојевић и Аврам Цветковић.
Сценографију потписују Јана Маричић и Ана Колбианова, костим Јелена Јањатовић, музику Драгослав Танасковић, дизајн светла Радомир Стаменковић, власуљарске радове Дубравка Бушатлија и Јовица Ристић.

„У времену карантина, дистанце, сурових и изненадних смрти, једина изолација која подупире човеково бледо осећање смисла, јесте она у којој се креира, па још и у заједништву. Три и по месеца је трајао процес рада на овој представи, са повременим прекидима и непрестаном стрепњом. Но, _бити близу_ , свакодневно, са петнаест глумаца и скоро још толико сарадника, утеха је какву само театар може да пружи. Из пробе у пробу (јер наши дани и време уопште се мере пробама) стварност је постајала све мања, као далеки свет који измиче пред стварањем новог. Тај „нови свет” је свет Совјетског Савеза с почетка осамдесетих година двадесетог века, у којем ауторитарност и бирократија иду руку под руку тако чврсто, чвршће од сваке цигле оног зида који ће пасти коју годину касније. Зато и данас бирократски апарат почива на страху, а испољава се кроз корупцију, баш како је својствено људима одувек, па и у време Царске Русије. Смешно је колико и горко, то што је човек увек исти.
А можда је баш то доказ да је вечан, да ће све друго проћи, па тако и ова пошаст напољу. Хвала свима којима је позориште више од „затвореног простора” и који се, седећи у публици у сали не плаше ничега сем, евентуално, истине.“
Јана Маричић

„Гогољ један од најутицајнијих писаца XIX века, по рођењу Украјинац, родоначелник је природне школе руског литерарног реализма. У својим делима показивао је подједнако разумевање и поштовање за људе, историју, менталитет и културу Царске Русије. У његовим делима присутан је национални романтизам као и верски мистицизам, који претходе реализму. Писао је романе, приповетке и комаде.
Комад РЕВИЗОР доноси романтични сензибилитет, као и напетост надреализма и гротеске. Инспирисан украјинском културом, исмејавајући бирократију у коју као да се заплео сам ђаво, он доноси духовиту и јединствену причу.“
Марија Солдатовић, драматург

Репризна извођења представе „Ревизор“ су 29. маја, 1. и 10 јуна 2021. године.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Ансамбл

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље. Театар у Крагујевцу, који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно...

www.joakimvujic.com

Књажевско-српски театар posted a photo:

joakimvujic.com

Књажевско-српски театар posted a photo:

joakimvujic.com

Књажевско-српски театар posted a photo:

joakimvujic.com

Христос васкрсе!

Књажевско-српски театар posted a photo:

joakimvujic.com

Књажевско-српски театар posted a photo:

Међународни позоришни фестивал International Theatre Festival Festival international de théâtre Международный театральный фестиваль Διεθνές Φεστιβάλ Θεάτρου Festival Internacional de Teatro Internationales theaterfestival

Књажевско-српски театар posted a photo:

12. Јоакимови дани

Књажевско-српски театар posted a photo:

глумац

Одлуком Скупштине града Крагујевца 26. марта 2021. године за директора Књажевско-српског театра именован је дипломирани глумац и члан ансамбла ове куће, Младен Кнежевић, након што је истекао четворогодишњи мандат претходном директору, глумцу Милошу Крстовићу.

8. априла је извршена примопредаја чиме је Младен Кнежевић и званично постао директор Књажевско-српског театра.

Младен Кнежевић био је један од три кандидата на Јавном конкурсу. У жељи да се кандидује за директора добио је пуну подршку колега из ансамбла, као и претходног директора.

У образложењу Управног одбора истиче се да „Младен Кнежевић, на основу приложених доказа, испуњава услове утврђене чланом 4. Статута о изменама и допунама Статута Књажевско-српског театра у Крагујевцу и то: висока стручна спрема, најмање пет година радног искуства у струци, да се не води истрага и да није подигнута оптужница за кривична дела која се гоне по службеној дужности, да је држављанин Републике Србије и има општу здравствену способност“.

Младен Кнежевић рођен је 6. јануара 1979. године у Крагујевцу. Као дипломирани глумац остварио је низ улога у Позоришту за децу и Књажевско-српском театру у Крагујевцу, а од 2014. године је и стални члан ансамбла Књажевско-српског театра. Поред улога у позоришту, остварио је више улога на филму и у ТВ серијама, те обављао више друштвених функција.

http://www.joakimvujic.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/mladen_knezevic_direktor.html

Одлуком Скупштине града Крагујевца 26. марта 2021. године за директора Књажевско-српског театра именован је дипломирани глумац и члан ансамбла ове куће, Младен Кнежевић, након што је истекао четворогодишњи мандат претходном директору, глумцу Милошу Крстовићу.

8. априла је извршена примопредаја чиме је Младен Кнежевић и званично постао директор Књажевско-српског театра.

Младен Кнежевић био је један од три кандидата на Јавном конкурсу. У жељи да се кандидује за директора добио је пуну подршку колега из ансамбла, као и претходног директора.

У образложењу Управног одбора истиче се да „Младен Кнежевић, на основу приложених доказа, испуњава услове утврђене чланом 4. Статута о изменама и допунама Статута Књажевско-српског театра у Крагујевцу и то: висока стручна спрема, најмање пет година радног искуства у струци, да се не води истрага и да није подигнута оптужница за кривична дела која се гоне по службеној дужности, да је држављанин Републике Србије и има општу здравствену способност“.

Младен Кнежевић рођен је 6. јануара 1979. године у Крагујевцу. Као дипломирани глумац остварио је низ улога у Позоришту за децу и Књажевско-српском театру у Крагујевцу, а од 2014. године је и стални члан ансамбла Књажевско-српског театра. Поред улога у позоришту, остварио је више улога на филму и у ТВ серијама, те обављао више друштвених функција.

http://www.joakimvujic.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/mladen_knezevic_direktor.html

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Историја театра

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље. Театар у Крагујевцу, који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно...

www.joakimvujic.com

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
Војничка комедија
Збива се месеца јуна, јула и октобра 1944. године у кући ђенерала Ђорђија Његована, улица Ламартинова, Неимар, Београд.

Режија: Марко Мисирача

ИГРАЈУ

ЂОРЂИЈЕ ЊЕГОВАН, бригадни ђенерал у пензији
НИКОЛА МИЛОЈЕВИЋ
РАЈНЕР МАРИЈА СИГФРИД ФОН БЛАУРИНГ, пуковник, инспектор војних менажа Команде за Југоисток
ЧЕДОМИР ШТАЈН
MADEMOISELLE МЕЛАНИЈА, домоуправитељка
МАРИЈА РАКОЧЕВИЋ
СЕРГЕЈ МИХАЈЛОВИЧ ВОРОЊИН, мајор 236. совјетске стрељачке дивизије
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
НЕНАД ВУЛЕВИЋ
ВАСЈА К. ГОРКИН, водник 236. совјетске стрељачке дивизије
СПИКЕР радио станице Belgrad Sender I
АВРАМ ЦВЕТКОВИЋ
ПАРТИЗАН, припадник КНОЈ-а
СПИКЕР радио станице Belgrad Sender II
БОГДАН МИЛОЈЕВИЋ

У представи учествује Градски дечји хор Мали лицеум под руководством Весне Јевтић и Бранка Митића. Наступају чланице хора: Зоја Аврамовић, Уна Арнаут, Ђурђа Видовић, Марија Вранић, Јована Ђуровић, Катарина Јовић, Тамара Јовић, Сташа Лазић, Ана Митић, Анђела Никезић и Нађа Савић.

Премијера: 15.2.2021. године
Сезона 2020/21.

Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac, Serbia, was founded in 1835. Knjaževsko-srpski teatar est la plus ancienne de Théâtre basée à la Ville de Kragujevac, Serbie, a été fondée en 1835. Knjaževsko-srpski teatar ist das älteste serbische Theater mit dem Sitz in der Stadt Kragujevac, Serbien, gegründet 1835. Knjaževsko-srpski teatar è il più antico Teatro Serbo con sede a Città di Kragujevac, Serbia, è stata fondata nel 1835. Княжеско-сербский театр - старейший сербский театр, oснован в городе Крагуевац, в 1835 году. Knjaževsko-srpski teatar es el teatro servio más viejo fue fundado adentro 1835. Se basa adentro Kragujevac, la cuarta ciudad más grande de Serbia. Knjaževsko-Srpski teatar είναι το παλαιότερο σερβικό θέατρο ιδρύθηκε μέσα 1835. Είναι βασισμενός μέσα Kragujevac, η τέταρτη μεγαλύτερη πόλη Σερβία. Knjaževsko-srpski teatar 是最旧的塞尔维亚人剧院 它根据 Kragujevac第四大城市 塞尔维亚. 剧院被创办了 1835 由 Miloš Obrenović, 塞尔维亚的王子. 在时候, 当剧院被创办了, 市Kragujevac 首先是现代独立的资本 塞尔维亚. [نجفسكو-سربسكي] [تتر] القديمة ساحة. هو أسّست داخل [كرغجفك], المدينة رابعة كبيرة من صربيا. أسّست الساحة كان داخل 1835 ب [ميلو] [أبرنوفي], أمير صربيا. في الوقت عندما أسّست ساحة كان, مدينة [كرغجفك] كان أولى رأس مال من عضو مستقلّ حديثة صربيا.